Ako nekad' dođeš ti u moje selo i slučajno prođeš malenim sokakom čućeš tužnu priču jednoga čoveka koju godinama pričao je svakom Ref. Ništa nema osim uspomena što mu ostavi jedna divna žena nikad' se ne gasi ljubav tog čoveka još je voli, još uvek je čeka U dvorištu pustom uvelo je cveće jedna stara kuća sa crvenim crepom on na pragu sedi, u mislima luta svoju davnu ljubav još zamišlja lepom Ref. Požutela pisma ljubomorno čuva i po nekad' u snu njen lik mu se stvori tad' podiže pogled jer uvek se nada da će jednom ona vrata da otvori Ref.