REF. Gde si sad Bože da l' čuješ ovu dušu što moli se za Mir i spas Mladog čoveka što na uglu je noć i dan BORE: Sam sa sobom sednem zatvorim oči i razmislim Koliko me tuga sa ulice druga pogodi Za takav scenario mi se nismo rađali Zar živimo ovaj život da bismo se svađali Osećam sve rane kao da su mene gađali U sebi vrištim kao keva kad su je porađali Ne znam da l' me neko čuje, da li me razume Od tog osećaja muke ja da pobegnem ne umem Kada pogledam u oči ljude u pijanoj noći Pomislim i želim da bolji dan će doći Ovo nije kukanje nego krik i arlaukanje Da duša ne potone kroz ove teške godine Zamišljen u beton, pa glavu gore podignem Dragi Bože molim te pritiska oslobodi me Imamo snage, daj nam malo više sreće I ljubavi za mladog čoveka u život što kreće REF. Gde si sad Bože da l' čuješ ovu dušu što moli se za Mir i spas Mladog čoveka što na uglu je noć i dan STEFAN: Oprosti, kada postanemo kost i koža Što nismo dali svoje kroz vremena loša Važila su neka druga pravila Ulica me nikad nije pustila, samoga ostavila Dao sam joj mladost svoju, nije mi žao Slavu mi je donela, to tada nisam znao I sada kada znam, znam da nikad nismo leteli Nismo ni mogli to, hteli to il' ne hteli Ostaće pesma da nas seća, da nas vrati na vremena Kada život nije bio tol'ko vredan Zatvorim oči, lebdim, ispod mene bezdan I opet onaj osećaj se budi, meni neznan Pre nego što odem, nestanem sa ovih ulica Iz vaših ušiju, života i postanem lutalica Moliću se Bogu da nas spase Tebi dajem dušu svoju da čuješ naše glase REF. Gde si sad Bože da l' čuješ ovu dušu što moli se za Mir i spas Mladog čoveka što na uglu je noć i dan