Otkad pamtim, otkad znam za sebe nemam puno, al´ imam sve nebo bez kraja, seosku dicu šume, sokake i zlatnu ravnicu krov nad glavom i ognjište da me ugrije Sada sam stariji, ostao sam sam odavde nisam otis´o van ovdi stari dane broje mnogi su o´šli, prodali svoje možda su ´tili samo malo svita viditi Ref. Al´ ja ne dam riđane staru kuću svoju, ni njene oraje ne dam đeram, trijem ni tambure što je dado rek´o da ne prodajem Peć što u njoj baka kruva pekla je bure što čuva didine dobre rakije ne dam majčin zlatovez Pa mi srce grmi, glas se ne čuje pa i suza koja potekne jer znam da to što ne dam i sve što imam je od dukata vridnije I 'ko će znati, 'ko to može više pratit´ ´oće li se itko ovdi više vratit´ al' ljudi moji, šta fali ovom nebu pa ni laste ovdje ne zebu al´ svakog proljeća opet vrate se Ref. 2x