Tera kola Mitar rabadžija popustio uzde na konjima konji stari, Mitar još stariji pod šešir mu pramen kose viri Puši lulu, dimove odbija pa pošao za svojim mislima i seća se kad je momak bio i kolima seno prevozio U varoši kad se nona plati on ne žuri kući da se vrati putem svraća u drumske mehane čekaju ga krčmarice mlade Teče vino, pevaju cigani rabadžijo, kafana se mani a on junak bećar i delija svaku čašu na iskap ispija Budan Mitar divan sanak sanja al ne vidi jada iznenada preko puta savila se grana ostade mu bez šešira glava U tom stiže pred svoju kapiju i ugleda ženu Jevdoksiju dubok uzdah iz grudi se ote težak li si težak moj živote