Ja sam mislio da si ti moj najbolji drug ne samo žena i neko kome ja biću suprug baš sam se nadao da takve stvari postoje jer nikad nisam video sličnijih dvoje A onda jednog dana, silinom okeana tvoje su suze potopile san Kao novela pisana mastilom sreće moje je srce raslo za tebe da bude još veće i poput gline sam menjao oblik kroz vreme bez razmišljanja da li to vreme radi za mene A onda jedne noći, kao da sklapam oči u meni je umro život za tren I evo ćutim, arhiviram slike u glavi nebo bude crno pa opet poplavi i eskadrila čudnih jutarnjih snova me nagovara na neka uzletanja nova A ja se svega setim, ne mogu da uzletim jer krila sam dao tebi na dar