Svako jutro dva mi sata treba da se sastavim da prikupim samog sebe i da dalje nastavim Svaki dan ja muku mučim samo da se dozovem da telefon ne uključim tebe da ne pozovem Al' ne vredi posle osam ne znam ko sam Ref. I opet ispočetka dve čaše k'o dva metka u jednoj žal u drugoj bol ja eksiram Pa muzičare mučim naše ih pesme učim dok uspomenama se ne predoziram, iz početka Svaki minut, dva minuta a za svaki sat po dva resetujem se na nulu samo kad se opijam Ref.