O, kako dugo režim na pomen tvoj nekad me obuzme sram lažem, ništa ne znači tvoje ime slomljen, umoran, o tako umoran Koban trenutak nehajna reč o tebi, iz hira žrtvovan nevešto dremam i čudim se samom sebi još uvek blefiram, koga to blefiram Ref. Podižem čašu za tvoje kosti koliko puta ne znam ni sam eno ih sećanja, đavo ih nosi a kerina ova, da znaš ih sanja i sad Prokleto vreme, glođe nam uspomene zavidnih, osmeha prosede bitange laju oko mene možda si nečija, možda bez ikoga Ref.