Poslednja stanica - hajde svi napolje Beograd grad, ulice vrele, a tebi hladno je I nemoj da ti neko vidi mokre dlanove Jer ovde čak i reperi imaju planove (heh) Tako je stalno dobrog, jako je malo sreće Odavno je stalo, oči zaslepljene zlatom(čim?) Inatom kroz život k'o glavom kroz staklo S tim mrakom, svaka 4 zida su tizatvor (Ajmo) Pa pustim penkalo da posečem taj papir Hvala Bogu da je u tanjiru, večeras zatim (Šta?) Vesti čujem, uzmem, srolam, dunem, legnem i zaspim Sutra, otvorim oči k'o da me neko časti Pa nema "ne mogu", nema "neću", nema "ne želim" Spreman za nemir, k'o lerDi merim kol'ko vredi gram znaj (ja znam) Kol'ko velik je grad od periferije do centra, svi reći ce da Nema prečice do sreće kada krećeš se sam Svako veče ispocetka čekaš sledeći dan Al' đavo brži je od metka, brzo preći će prag Moraš biti volje čelične, sve na tebi je sad Jer reči ne čiste, ne čiste sram Nisam im'o sve petice, već neviđen plan Da budem glasniji za decibel, rime precizne dam A ortak s' faksom, ide preko nekom krečiće stan To je život, to je istina Mi radimo, radimo to što radimo, radimo brate, svaku noć i dan Jer mi radimo, radimo to što radimo, nije bitno, ne pitaj nas šta Mi radimo, radimo to što radimo, radimo, svaku noć i dan Jer mi radimo, radimo to što radimo, ne, nije bitno, ne pitaj nas šta