Moj drug iz detinjstva živi sretno na selu K'o u ruskom romanu, tačno tako Ima ženu i sina, ima podrum pun vina I sve mu je ravno U poslednje vreme ja ga viđam sve ređe Samo onda, uglavnom, kad nešto slavi On se ne ljuti zbog tog, pruži ruku i kaže: "Nisi bio odavno" I sećamo se dana Kad smo još bili divlji k'o jeleni hitri I sve smo bliži istini i tuzi Što smo bliži sledećoj litri Pitam ga dal' zna da si otišla "Ma nije strašno", kaže on, "Imala je drugog, to znaš" Pitam ga dal' zna da se volimo, da se još volimo "Ma baš si smešan", kaže on, "ponekad si klinac baš" Moj drug iz detinjstva život posmatra škrto Vidi nebo i zemlju, ma ima pravo Ja sam prokleti pesnik koji stoji na kiši Koji laže i voli Mada smo učili istu grubu životnu školu Mi smo nekad daleki, pa to je ljudski Svako nosi u sebi nekog svog malog boga Kom se potajno moli I zato vraćam priču na vremena Kad smo bili jeleni hitri I sve smo bliži istini i tuzi Što smo bliži sledećoj litri Pitam ga šta sad, kad si otišla "Ma budi mangup", kaže on, "ima mnogo sličnih njoj" Pitam ga dal' zna da se volimo, da se još volimo "Ma koješta", gunđa on, "dodaj bokal stari moj" Moj drug iz detinjstva se oženio zelen Al' je imao sreće, ja vidiš nisam Ja sam ljubio razne, neke potpuno prazne Neke potpuno strane I sve mi se čini da ne postoji način Da mu objasnim tebe, jedinu pravu Zato topim u vinu čitav svet jer u čašu Može svašta da stane Pitam ga dal' zna da je nevažno što si otišla "Avantura", kaže on, "Šta ti sada ostaje?" Ostaje mi to što se volimo! "Dal' zbog vina", kaže on, "al' ovo smešno postaje"