Mislio sam da je život mala bašta belih ruža da se večno po njoj šetam dok mi sreća ruke pruža Ali sad bol i jad doneo je život taj dani su mi izbrojani a ljubavi doš'o kraj Voleo sam jednu ženu sve najlepše za nju dadoh ali ona drugom ode sa suzama ja ostadoh Žena ta prokleta srušila je snove sve u srcu se želja gasi a poslednja nada mre Prohujaše srećni dani a sa njima ode mladost tužno plače ljubav moja bolnom srcu nesta radost Nek se zna da sam ja rob svoje ljubavi ah sudbino ti si kriva što me draga ostavi