Navika postala je Pričaš za oboje Svađaš se sama sama sa sobom Kao da nisam sa tobom Pokušam da smirim te A ti ni ne čuješ me Možda je bolje za oboje bolje Da prećutim ti sve Ti si potpuno hladan, a ja gorim Kažeš sve je ok da iskuliram sve Bas me nerviraš sa tim stavom tvojim Samo ja kidam se, ma nije fer Ti odlaziš ja ostajem Uvek ista priča posle svake svađe nestaneš ne bude te dan il dva pa se onda pokaješ I ovog puta biće tako toliko te poznajem Po stoti put ti šansu dajem Šta da radim kada takva sam Pa na tebe mnogo slaba sam Kuću spalim i poludim Čak i razum gubim Ali kada sve to prođe me Svesna sam da ludo volim te I znam da nema sreće bez tebe Stvarno te ne kapiram I zašto te sad nerviram Uvek si znala dobro si znala Ko sam i kakav sam ja Isti sam kao i pre A ti si to što menja se I šta to nama pravi probleme Ja ne vidim ne Zbog tebe problem čak i ne postoji Misliš sve je ok, a samo čini ti se Ne znam dal treba da ti crtam i bojim Hocu da boriš se za mene Ti odlaziš ja ostajem Uvek ista priča posle svake svađe nestaneš ne bude te dan il dva pa se onda pokaješ I ovog puta biće tako toliko te poznajem Po stoti put ti šansu dajem Šta da radim kada takva sam Pa na tebe mnogo slaba sam Kuću spalim i poludim Čak i razum gubim Ali kada sve to prođe me Svesna sam da ludo volim te I znam da nema sreće bez tebe (x2)