Ne gledam u retrovizor više nikad Od tog iza skoro raspadam se sva Mislim da l’ će vreme stvarno da me izda Kazaljke su brze, brdo tegova Onda kao neku ravnotežu pravim Groznica me hvata kao nikada Po plafonu kao da rešenje tražim Zadnji atom snage odlučim da dam Sve ovo ovde sad Suviše se poklapa Ja hoću stop, stop Kičma mi se savila Ponekad mislim da Mozak mi se raspada Ti onda dođeš, ja prepoznajem taj osećaj Neki dobri ljudi dolaze Neki ljudi su u prolazu Oni drugi ništa ne vide I ne pitaju te kako je