Ova pesma ide tebi da primiš ljubav kroz tamne noći kroz duboke šume ljudskog uma Tu sam da te razumem da ti ponudim ruku da te u sutra vodim kad depresije povuku Oteraj strahove reci bar delić istine videćeš cvet u pustinji tamo gde nema izdaje I uzmi zrno čistoće nežno ga zalivaj videćeš trag što beži od tebe u tuđi zaborav Posmatraj cvet što raste iz bola ustaje ni beton ni asfalt neće moći da ga zaustave Videćeš put, iako bol nebo doseže videćeš novog sebe što gazi u nove pobede Ne mrzi sebe što neko te nije shvatio podigni glavu na pravi put si se vratio Uz malo nade i vere u sebe samog otvaraš nova vrata gde živiš sa novom nadom Ref. Ja više ne znam gde pripadam i k'o da dublje sve propadam ja želim biti srećan kao ti dok čekam novi dan Ja više ne znam gde pripadam al' ne odustajem nikada ja tražim svoje mesto ispod neba gde više ja nisam sam Ova pesma je samo tvoja pesma što tera napred neka te ova pesma digne gore kad padneš I kada pomisliš da si uzalud rođen i kada želiš naći izlaz iz ove teške samoće Kada te život gazi i kada želiš da umreš i kada sumnjaš u sebe jer niko te ne razume Tada podigni glavu i tada priđi ogledalu vodom operi lice što prljavo je u nemiru Sve suze skupi u kutiju loših sećanja zakopaj je u sebi izađi iz igre rečima I živi ponovo opet k'o nekad nasmejan ova pesma nek' čuva te nek' te na borbu natera Jer nisi sam i mnogi su tako zbunjeni izgubljeni u očaju ljubav oči kad polomi I kada dragi te napuste kada odu gore samo im mahni i nikad ne gubi Ref.