Slika vredi hiljadu reči tako se može reći Al' kad je u pitanju pesnik zapali vizije o sreći Umetnost me teši kad bi da pobegnem od tebe Pustim matru otvorim dušu napišem pesme Mislila si da ne smem, neću i ne želim Ne, ja ne krivim sebe vid'o sam kol'ko vrediš I svi su dani teški, al' ipak se nasmejem Nasmejem sebi jer tobom sam bio zaslepljen Za ljubav kasno je, al' želim te kao prvog dana Hoćeš iskreno, i dalje te često sanjam Hoćeš iskrenost, uvek si bila tako hladna A moja visprenost dovela me je do saznanja Da si farsa, ej, kako to da oprostim sebi Kako da oprostim tebe jer bio sam tvoj fetiš Sad opet planiram život, al' tebe nema tu I nemoj da me zoveš ne igram dva put istu predstavu Ne mogu da dišem, sve brže prolazi dan Nemoj da me zoveš više lepše se osećam sam A ne osećam se dobro, možda si htela da znaš Da mi se jako priča, al' gasim gubim signal (x2)