Jutrom kad se probudih ugledah plakat veliki kao kuća Sa natpisom: „Da nam bude bolje!“ Pomislih u sebi: „Hoće li po ko zna koji put Ovaj prevaren narod za nove izbore imati snage i volje?” Žao mi bi sto nam je ljudsko dostojanstvo i poštenje Na tako niske grane svedeno Ali većina u našem društvu između sebe govori Kako nam je iz države sve prodato i pokradeno A nisam nacionalno, ni stranački opredeljen Već siromašnom narodu dodeljen Volim pasulj i proju sa lukom I sa poštenom, pruženom radničkom rukom Vidim kolone gladnih i izmučenih izbeglica Iz bivše Juge, raznih nacionalnih masa Ne razumeš ni postojeću politiku Shvatio sam da propadamo i da nam nema spasa Kroz misli mi prođoše majčine reči: „Sine, zadrži svoj stil i budi uvek u elementu Ne pravi nikad s nikim nikakav prljavi dil I nikada ne vređaj ljude u parlamentu!“ A nisam nacionalno, ni stranački opredeljen Već siromašnom narodu dodeljen Volim pasulj i proju sa lukom I sa poštenom, pruženom radničkom rukom