Udvarao sam se nepoznatoj devojci u kanjonu Tare kod Kolašina govorio istine na svim jezicima zario i palio da ih poveruje a sećao sam se da si mi najkrupnije laži verovala Vera Pavladoljska Pevao je slavuj sa grlom grlice u zavičaju me jedno drvo na te podsećalo hvalio sam se da si luda zamnom cela plaža da ti se uzalud udvara kako te teram da ides iz glave i kako nećeš, Vera Pavladoljska Ronio u najdublje, bežao u šume da te glasno zovem da niko ne čuje bio sujeveran, molio prolaznike da te ne zamišljaju, da te ostave na miru čeznuo da ceo dan prolaziš kraj mene a da se ne okrenem, Vera Pavladoljska Po nevremenu ja sam lovio na ruke med zlatnih meridijana u vodi opisivao oci jedne zene mesec dana u vozovima bez reda mnoge saputnice ubedio da su mi sve u životu misleći na tebe Vera Pavladoljska Slovoslagači su sretni dok ovu pesmu slažu u mrtvim i lažnim jezicima, u pogrešnim naglascima nekoliko država tvrdi da si njina ti si na svoje ime ljubomorna ko će uhvatiti sjaj samoglasnika koje ptica kuka, Vera Pavladojska