Ko mnogo daje, malo prima ti ništa ne znaš, draga moja večeras pijem u čast prve od svojih ljubavi bez broja O takvoj ljubavi ja pjevam upravo onoj što se plaća u tom životu tako škrtom odlazi sve, malo se vraća Užitak taj od jednog sata do ludog srca ni ne dođe nježnosti malo i malo tuge zatvoriš vrata i sve prođe Čovek sam živ i nisam svetac milovan lažno i ja sam bio besplatno bjese, al' ne marim jer prave nježnosti sam htio I tako dalje teku dani za ovaj život mi smo slabi jer tu se uvijek neko nađe ne daje ništa, a sve grabi Ne žalim danas nit se kajem odgovor ne znam i ne pitam al' bezbroj puta mi je dosta po svojoj prošlosti da skitam Zatvori vrata svojeg doma za san se spremaj, budi sretna a mene pusti da se borim i sam da idem protiv vjetra Danas ih sretnem s malo tuge k'o da im ništa nisam dao i dok ih gledam samo mislim gdje mi je cvijet mladosti pao